|
|
ŠTA JE ODRŽIVI RAZVOJ?
Održivi Razvoj je razvoj koji zadovoljava sadašnje potrebe ali tako da se vodi računa o racionalnom korišćenju ograničenih resursa kako se ne bi dovelo u pitanje njihovo buduće korišenje za zadovoljavanje potreba narednih generacija.
Održivi razvoj je skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se prirodno bogatstvo naše planete sačuvalo i za buduce naraštaje. Može se reći da održivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, težnju da se stvori bolji svet, balansirajući socijalne, ekonomske i faktore zaštite životne sredine.
Pre nešto više od deset godina, Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj (World Commision on Environment and Development), poznata i kao "Bruntlendova komisija" (Brundtland Commision) objavila je izveštaj pod nazivom „Naša zajednička budućnost (Our Common Future) kojim se ukazuje na opasnost, po ljude i našu planetu, od politike ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir mogućnosti regeneracije planete Zemlje.
Ova komisija, kojom je predsedavao Kanađanin Jim McNeill, definisala je održivi razvoj kao razvoj kojim se ispunjavaju potrebe sadašnjosti, bez uskraćivanja mogućnosti budućim generacijma da zadovolje svoje potrebe.
Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de Žaneiru 1992. godine usvojili preporuke Bruntlendove komisije, a jedan od rezultata samita bila je Agenda 21 kojom se daju preporuke za održivo upravljanje zemljišnim, vodenim i šumskim resursima u 21. veku.
Samit o Zemlji - Rio de Žaneiro 1992
Konferencija Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine i razvoju (UNCED), održana juna 1992 godine u Rio de Žaneiru (Brazil) bila je najveća od svih ikad održanih konferencija Ujedinjenijh nacija. Prisustvovalo je blizu 10.000 zvaničnih predstavnika iz oko 150 zemalja, uključujući i 116 nacionalnih političkih lidera. Paralelno dešavanje - konferencija namenjena nevladinim organizacijama, privukla je jos više učesnika. Konferenciju je pratilo preko 7.000 predstavnika „sedme sile“.
Međutim, kao što je i bilo očekivano, učesnicima samita nije pošlo za rukom da dođu do rešenja i saglasnosti po mnogim pitanjima. Naime, bilo je teško postići saglasnost između zemalja o pitanjima gde su se na udaru našli različiti ekonomski interesi ili duboko uvrežene vrednosti. Zemaljski samit 1992. godine uspeo je utoliko što je po prvi put povezao pitanja razvoja i zaštite zivotne sredine. Osim toga, rezultat predstavlja i potpisivanje i usvajanje nekoliko važnih dokumenata, među kojima je Deklaracija o životnoj sredini i razvoju - poznatija kao Rio deklaracija, Konvencija o promeni klime, Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, Princip o upravljanju, zaštiti i održivom razvoju svih tipova šuma, kao i akcioni plan održivog razvoja za 21. vek nazvan Agenda 21.
Agenda 21
Jedan od ključnih dokumenata usvojenih na samitu u Rio de Žaneiru je Agenda 21 - deklaracija o namerama i obavezivanje na održivi razvoj u 21. veku. Na oko 500 stranica nalazi se 40 poglavlja - od teme siromaštva, zaštite atmosfere, šuma, vodenih resursa, preko zdravstva, poljoprivrede, ekološki zdravog upravljanja biotehnologijom do pitanja odlaganja otpada. Novitet u odnosu na druge dokumente Ujedinjenih nacija predstavlja izričito priznavanje uloga "bitnih grupacija", kao što su žene, deca i omladina, poljoprivrednici i preduzetnici. Od 1992. godine, pa nadalje, Ujedinjene nacije su počele da sve više računaju na ulogu ovih grupacija u svojim programima, za razliku od prethodne prakse koja je isključivala sve aktere osim nacionalnih vlada i nekoliko favorizovanih posmatračkih organizacija. ŠTA JE LOKALNA AGENDA 21?
Jedno od poglavlja Agende 21 o bitnim grupacijama je i poglavlje o ulozi lokalnih vlasti. Sa svih strana sveta, razna tela naglašavala su njihovu ključnu ulogu u konkretnoj primeni "održivosti" na lokalnom nivou.
Iz ovoga je i proizašsla preporuka data u 28. poglavlju - da lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovništvom u pogledu osmišljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende (LA) 21. Nažalost, bilo je potrebno nekoliko godina da se pojavi bilo kakva smernica o tome šta bi ovo trebalo da podrazumeva i šta konkretno treba preduzeti, pa se tako, u prvo vreme, samo nekolicina pionira prihvatila ovog posla.
Danas, mnogi lokalni saveti rade u skladu sa principima Lokal Agende. Svaki od procesa ima svoje karakteristike, obeležen je lokalnim uslovima, uključujući tu i javno mnjenje, geografske uslove (urbane i ruralne oblasti, na primer, razlikuju se po svojim nedostacima), koji se uzimaju u obzir pri donošenju odluka, što važi i za političke stavove, kao i za probleme resursa. Ipak, od početka je bilo jasno da pored loklanih postoje i neki opšti faktori koji moraju biti deo svakog pojedinačnog LA 21 procesa:
Lokal Agenda nije samo strategija zaštite životne sredine. Plan održivosti uključuje i rešavanje socijalnih i ekonomskih pitanja. Lokalna Agenda uključuje celo društvo ili u najmanju ruku najveći mogući presek skupova, sa svim raspoloživim resursima. Oko Lokalne Agende mora se stvoriti konsenzus – zajedniški napori naspram prevaziđenog modela suprotstavljenih interesa.
Prvi korak je prikupljanje informacija o lokalnim uslovima i lokalnim priopritetima - otkrivanje pravih želja i potreba ljudi. Dalje, akcije je potrebno identifikovati. Nijedna organizacija ni društvena struktura ne može imati monopol na dobre ideje. Važno je naći načine da se izmeri napredak, kako bismo znali da naša zalaganja imaju rezultate.
U našoj Opštini Lokalna Agenda 21 je proces koji prethodi izradi Strategije održivog razvoja Opštine (imenovanje opštinskog poverenika i članova foruma, obuka i donošenje odluka u vezi sa neophodnim aktivnostima na izradi strategije, formiranje radnih grupa, konkretan rad na prikupljanju podataka kako bi se što potpunije sagledala situacija u definisanim oblastima, utvrdili ciljevi i konkretni koraci u vezi sa poboljšanjem postojećeg stanja, itd.).
Ekologija ne mora biti u sukobu s ekonomijom
Jedna od predrasuda je da zaštita čovekove sredine dolazi u sukob sa interesima privrednog razvoja - rasta društvenog proizvoda, životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta. Praksa najrazvijenijih zemalja, ali i zemalja u razvoju, tokom poslednje decenije dokazuje suprotno: tradicionalni koncept razvoja orijentisanog na rast proizvodnje i ujedno rast potrošnje prirodnih resursa došao je do svojih krajnjih granica. Tzv. "eksterni troškovi" koje proizvodi zagađivanje, iscrpljivanje resursa i narušavanje ljudskog zdravlja pocinju nadmašivati koristi koje dalji rast donosi. Kapital se danas u najrazvijenijim zemljama sve više ulaze u zaštitu okoline, štednju energije i drugih resursa i u razvoj tehnologija prijateljskih prema okolini. Upravo u tim područjima otvaraju se i brojna nova radna mesta. Manje razvijene zemlje nemaju izbora, moraju slediti taj put. Održivi razvoj treba podsticati fiskalnim merama na lokalnom nivou, koja za cilj imaju sprečavanje zagađenja i rasipanje prirodnih bogatstava.
Od Stokholma do Johanesburga
Na prvoj Svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, održanoj 1972. godine u Stokholmu, po prvi put je na visokom, međunarodnom nivou, ukazano na opasnosti koje našoj planeti prete od zagađenja životne sredine na globalnom nivou.
Nešto ranije, krajem sezdesetih godina prošlog veka, čula su se prva upozorenja stručnjaka i različitih ekoloških organizacija - koje su počele da se formiraju na nacionalnom i internacionalnom nivou.
1982. godine u Najrobiju je održana druga po redu konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini. Tada je upozoreno na nekontrolisani industrijski razvoj i eksplataciju prirodnih resursa i posledice koje ostavljaju na životnu sredinu.
1992. godine održana je Konferencija u Rio de Žaneiru, na kome je po prvi put ukazano na povezanost razvoja i zaštite životne sredine.
Pet godina kasnije u Njujorku je održana Konferencija Rio + 5, na kojoj je zaključeno da je u zaštiti naše planete postignut mali napredak.
Deset godina posle Samita u Riju, od 26. avgusta do 4. septembra u
Johanesburgu je održan Svetski samit o održivom razvoju (Rio +10).
Bio je to prvi put da se ceo svet okupio radi jednog cilja-održivog razvoja Zemlje. Osmisljen kao najveći samit Ujedinjenih nacija, na samitu je učestvovalo više od 60.000 delegata, aktivista ekoloskih organizacija, predstavnika velikih svetskih kompanija i preko 170 svetskih lidera.
NA OSNOVU ČEGA JE NAŠA OPŠTINA UVRŠTENA U OVAJ PROJEKAT?
Prilikom izbora pilot-Opština za ovaj projekat pošlo se od iskazane zainteresovanosti naše Opštine da učestvuje u ovom Programu, procene naših, kapaciteta i iskazane želje da započne proces izrade strateškoga plana razvoja svoje lokalne zajednice na principima održivog razvoja. KAKVU POMOĆ ĆEMO DOBITI?
Pomoć koju će u ovom Programu ovih pet pilot-Opština, Koceljeva, Bečej, Sombor, Prokuplje i Smederevska Palanka, dobijati pre svega se odnosi na lakše pristuanju fondovima inostranih donatora iz EU, konsultantskim uslugama za započinjanje i vođenje procesa, pomoć u treninzime za učesnike u planiranju, u promociji postignutih rezultata, kroz različite kampanje, kako na lokalnom tako i na regionalnom nivou. ŠTA JE CILJ OVOG PROGRAMA?
BOLJE SUTRAI I NAPREDAK ZAJEDNICE ! |
|
