|
Смештена на ушћу Кубршнице у Јасеницу, Смедеревска Паланка је Општина вековне традиције и једна од најстаријих насеобина на овим просторима. Археолошка налазишта нам откривају да су људи на овим просторима живели још пре 4500 - 5000 година. Од тада до данас у нашем град су живели многи народи, Илири, Трачани, Келти, Римљани и многа варварска племена од којих су нама најпознатији Хуни, све док у ВИ веку, тачније у три наврата 584/585. 593. и 596. године нусу упадали Авари а са њима и Словени који су се ето на овим просторима задржали и дан данас.
Појам "паланка" означава мање утврђење. Познати историчар Константин Јиричек овај топоним означава као "четвороугаони плот од шиљастог коља, оплетен трњем и грањем, па облепљен блатом". Евлија Челебија, турски путописац, помиње паланке само у европском делу турске, за које каже:" У овим земљама мале градове од дрвета називају паланкама."
Први писани помен Паланке датира још из 1020. године када је цар Василије ИИ одредио да Београдску епархију у оквиру Охридске архиепископије, сачињавају пет градова међу којима је и Бела Црква односно данашња Паланка. У вековно дугој историји Смедеревска Паланка је имала више назива, као Бела Црква, Бинк Паланка, Јени Паланка, Велика Паланка, да би доласком турака 1493. године по Темишварском Бергербегу турском паши добила име Хасанпашина Паланка.
Смедеревска Паланка по попису из 2002. године има 56.011 становника, што је за 6,37% мање него 1991. године. Поред међународне пруге Београд - Ниш - Атина и мреже регионалних путева Смедервска Паланка нема значајнијих саобраћајница.
Смедеревска Паланка је дуго година била један од индустријских центара, поготово у бившој Југославији, иако данас у великим проблемима она има развијену индустрију поготово машино градња - производња металуршких, енергетских, рударских, грађевинских и пољопривредних машина, затим прерада метала, производња путничких вагона и друмских возила. Пољопривреда у Смедеревској Паланци је слабо развијена, јер уситњени поседи где је просечна пољопривредна површина индивидуалних произвођача 2,46х не дају довољан подстрек за развој ове врсте пољопривреде. Међутим Смедеревска Паланка има значајну улогу у пољопривреди тиме што доприноси развоју нових сорти повртарских култура.
Оно што у главном карактерише и по чему је Смедеревска Паланка позната, а то је поседовање природно лековитог фактора - термалне и минералне воде.
Смедеревска Паланка је општина са великом културном баштином и дугогодишњом културном традицијом која је утемељена кроз рад већег броја институција културе, КУД-ова, удружења и појединаца. Најистакнутије културне установе су: Народна библиотека основана 1869, Градско позориште основано 1905. године, Народни музеј основан 1966. године и Историјски архив основан 1968. године.
Смедеревска Паланка у административном погледу има 17 сеоских и 4 градске месне заједнице.
|
.png)
Упознајте Паланку 
= Ad with Photo
