За све време турске владавине Паланка и њено становништво у њој ималу су важно место будући да се насеље налази на најпрометнијој путној саобраћајници европског дела турске царевине. У њој су боравиле војне постаје, становништво "рајинско", турско, цинцарско, влашко, трговци и занатлиј, изасланици западних земаља упућених у Истамбул и друге центре пространог царства Османлија.
Иако почеци индустријализације у Паланци датирају још с краја XИX века, када је отворен први парни млин, али су парни, за то доба модерни млинови, дуго времена били једина индустрија нашег краја. Тек 1924. године када је отпочела са радом фабрика вагона и металних конструкција "Јасеница" (данашња фабрика "Гоша"), почео је и бржи развој индустрије у Паланци, шиме су се и прилике у нашем крају почеле да мењају.

У савременој економији Општине заступљене су готово све привредне гране: индустрија, пољопривреда граћевинарство, саобраћај, трговина, угоститељство, занатство, стамбено- комунална делатност, финасијске услуге, научно итраживачка делатност у области индустрије предае метала и повртарства.
Развој Општине Смедеревска Паланка ослања се пре свега на производно-пословне потенцијале којима се располаже. Део тих иначе разноврсних потенцијала данас су неискоришћени или недовољно искоришћени.

Индустрија у Смедеревској Паланци има дугу традицију. Када се говори о традицији онда се пре свега мисли на оне зачетке када су занатлије и трговци почели да, у жељи за већим задругама да, да улажу у повећање и модернизацију производње.
За смедеревску Паланку је карактеристично да се индустрија релативно касно појављује, почетком XX века, у односу на друге градове у Србији. Индустрија у Смедеревској Паланци доживљава највећи успон између 1960. и 1990. године. Више од половине укупног броја запослених ради у индустрији.
Овај период окарактерисале су две највеће фабрике: "Гоша" и "Паланачки Кисељак" које су постале и симбол града, прославивши га и ван граница наше земље.
Општина Смедеревска Паланка има 65 регистрованих индустријских предузећа са приближно 7.900 запослених радника.

Електропривреда иако једна од базних привредних грана, нажалост, на овим просторима нема природних ресураса за производњу електричне енергије.
Почетком августа 1922. године Смедеревска Паланка прва у окружењу пушта у погон електричну централу.
Петролејско осветљење са фењерима на улицама и петролејкама у кућама, представљало је половином XИX века привилегију само уређенији градови и вароши.На тим темељма данас, после осамдесет година, постоји Електроморава једна од најсавременијих, најмодернијих, технички најбоље опремљених електродистрибуција Србије.
Послујући као организациона целина јавног предузећа у Пожаревцу она уредно и квалитетно снабдева електричном енергијом сва насеља Општине Смедеревска Паланка и нека насеља Општине Смедерево.
По свим насељима изграђени су електроенергетски објекти чији слободни капацитети омогућују подизање нових привредних објеката.

Трговина и њен значај у развоју Општине могу се видети из чињенице да је Паланка у историји била трговачки центар, нарочито пошто је 1837. године Паланка добила и вашар, установљен када и неки од највећих вашара у Србији. На развој трговине нарочито је утицао пролазак железнице.

Занатство је на овим просторима, још од самог зачетка живота, представљало неопходну потребу за живот и опстанак људи.
Доласком Турака почели су на овим просторима да се развијају многи источњачки занати, зајено са занатима Турци су донели и еснафско уређење. У Паланци скоро сви еснафи су имали мешовит карактер.
Данас у нашој општини раде више занаских радњи, а многе занатске радње су нестале и претвориле се у услуге мајстора који већ негде раде у државом сектору. Удружење занатлија задњих година још увек се бори са почетничким тешкоћама и не успева у организовању и пружању заштите у правима и обавезама занатлија.

Банкарство овог краја има дугу историју јер нагли привредни развој овог краја, већ 1887. године је наметнуо оснивање Паланачке штедионице, а затим Јасеничке задруге за штедњу и кредите и Есконтне банке. Нешто касније 1906. године је основана Паланачка кредитна банка и Паланачка трговачка банка која је пословала све до краја другог светског рата.
Данас у Паланци нема Основних банака, а правни субјекти држе депозите и обављају своје пословање преко више експозитура пословних банака. Дисперзија финансијских средстава код више банака може угрозитиликвидност привредних субјеката тако да ће се оживљавањем привредних кретања створити потреба за већом концентрацијом и рационалнијим коришћењем финасијских средстава.
Према незваничним подацима, а на основу садашње скромне привредне активности на нивоу Општине на разним рачунима ван дневног промета налази се преко милион евра.

Комуналне делатности - настајањем насеља почињу да се јављају и комуналне потребе људи који насељавају подручије формираног насеља. У таквим околностима становања морало се приступити организованој бризи и задовољавању потреба становништва за хигијеном, водом, путевима, гробљем...
Паланка је старо насеље и свакако даније била лишена овакве организације у прошлости, што показују ископине бунара и водовода из римског периода.
У новије време, показала се потреба за уједињењем тих служби, па је Скупштина општине 12. децембра 1989. године основала јавно предузеће за комуналну делатност у друштвеној својини (сада државној) са потпуном одговорношћу. Нешто касније 1993. године извршене су статусне промене издвајањем Водовода у посебну организацију. Комунална делатност се своди на пет целина: чистоћа, зеленило, пијаца, гробље, радна заједница- у којој се остварује њена целокупна делатност.
У осталим делатностима истиче се организација Крстовданског вашара као својеврсне привредне и туристичке манифестације, са традицијом дугом преко 150 година, стеченом посебном привилегијом малог броја ондашњих варошица.

Пољопривреда је једна од значајнијих области у привредној структури општине и спада у приоритетне делатности. Природни услови, конфигурација тла и климатске прилике су веома повољни за њен развитак, при чему важну улогу игра и склоност становништва да се бави овом граном. Од укупе површине Доње Јасенице скоро девет десетина чини пољопривредно земљиште (оранице, баште, воћњаци, виногради, ливаде и пашњаци), док све остало земљиште (шуме, мочваре, еплодно) захвата једва десети део тла. То је добра основа за развитак пољопривредне производње у будућности.
Битна карактеристика пољопривреде у нашој општини су уситњеност пољопривредних газдинстава, које у просеку располажу са око 3х пољопривредног земљишта по једном газдинству, са више парцела у просеку 30 ари.
Повртарска производња највећим делом се остварује у индивидуалном сектору. Њено унапређење још увек се не остварује одговарајућом применом агромеханичких мера и уз употребу квалитетногсемена. Присуство центра за повртарство водеће научне установе у Србији у нашем граду још увек не омогућава бржи развој ове гране у нашој општини, можда због своје затворености или оријентацији на друга тржишта.
У воћарству где је до сада била примарна шљива и вишња, очекује се да ће оријентација бити значајнија у ову грану пољопривреде, баш као и у сточарству где се постижу изванредни индивидуални резултати.