Наш крај има равничарско- брежуљкасти карактер, са надморском висином од 95 до 297 метара. Сачињавају га у средишњем и југозападном делу широке и плитке речне долине Јасенице, Кубршнице и Великог Луга, са ниским ивичним побрђима, а у северном крају простире се широка таласаста Азањска долина, речног порекла, чијом источном ивицом се у правцу југ- север пружа Голобочко побрђе. Планина, високих или ниских нема. Јужно и југоисточно од долине Јасенице, пружа се ланац таласастих брежуљака крајњих изданака палнине Рудник, на којима се истичу висови: Обешењак (287 мнв), Липар (239 мнв) и Караула (297 мнв) која је уједно и највише узвишење у читавој Доњој Јасеници. У југозападном делу, између долина Јасенице и Кубршнице спуштају се према истоку последњи огранци планине Венчац, са висом Просек (232 мнв). У Голобочком побрђу, које одваја Доњу Јасеницу од Поморавља, највиша су брда Оскоруша (267 мнв) и Стражевица (227 мнв). У долинама се надморске висине крећу између 103 и 130 метара.
У целој околини Паланке нема оштрих висинских разлика. Долина доста благо прелазе у брежуљкаста земљишта, у којима опет узвишења благо смењују удолине, док се само изузетно наилази на по неку вододерину.
Највеће реке у Доњој Јасеници су Јасеница, Кубршница и Велики Луг, које су само повремено богате водом, док у сушним данима не прелазе величину овећих потока. Све три реке протичу само својим доњим токовима кроз наш крај, имају равничарске одлике, јако кривудају, праве честа меандре и мртваје, а корита су им плитка. Због тога, готово без изузетка, два пута годишње, у пролеће, када се отапа снег на Руднику, Букуљи, Венчацу и Космају и у позну јесен, када отпочну велике кише, оне нису способне да приме сву воду која протиче, те прете поплавама. Да би се то спречило, корита су им канализована и продубљена, а обале су им оивичене високим насипима, али и поред тога, при изузетно великим приливима воде, долази повремено до њиховог изливања и плављења мањих површина. Целокупно подручије Доње Јасенице припада црноморском сливу, односно сливу Дунава. Од укупне површине Јасеница односи воду са око 340 квадратних километара., Коњска река са 44, а са површине од 37 квадратних километара вода отиче потоцима непосредно у Велику Мораву.
Доња Јасеница спада у шумом најсиромашније крајеве србије, јер се само око 2,3% њене територије рачуна у шумско земљиште.
Од високог растиња у долини река највише је црног јасен, по коме је цео предео добио назив Јасеница, који први пут помиње путописац Антун Вранчић, средином XИВ века. Речне долине су прошаране гајевима јасена, док у вишим пределима преовлађује цер и граница (модификације храста), а затим долази буква. доста чести су граб, дрен и топола. У последње време се много гаји багрем због тога што брзо расте, те за кратко време даје добра дрва за грађу и огрев. Четинарско дрвеће се обично гаји појединачно као украс, осим у шуму Микуља, где су знатније површине засађене овим дрвећем.
Од жбунастог растиња најчешћи су дрен, трн (трњина) и глог, али има и другог. Често је у гајевима измешано високо растиње са жбуњем, уз које се пењу бројне пузавице, које чине густ и каткада тешко пролазни вегетациои сплет.
Урбанизацијом насеља, култивизацијом земљишта и регулацијом водених токова у Доњој Јасеници разноврсност врста животиња осетно опада, а истовремено опада и број примерака у оквиру сваке врсте. Ловна дивљач у новим условима није у могућности да самостално опстане, већ јој је потребна помоћ човека.