Смедеревска Паланка и њена околина налазе се у умерено- континенталном климатском појасу, са коефицијентом континенталности од 41,13%, што значи да је поднебље у њима релативно благо. Сва четири доба се доста јасно разликују. Пролећа су изразито кишовита, као и касне јесени, док су лета и почеци јесени прилично суви. Зиме не обилују великим снеговима, али се снежни покривач доста дуго задржава и његово је отапање у нормалним годинама постепено. Просечно годишње падне око 620 мм воденог талога. Средња годишња температура ваздуха износи око 11,4 степена Целзијуса. Најхладнији су месеци јануар, фебруар и децембар, а најтоплији јун, јул и август. Температуре и падавине су најколебљивије у фебруару и марту, нарочито у овом другом месецу, када у току једног дана може неколико пута да пада киша и снег и да засија сунце. Климу околине Смедеревска Паланка карактерише феномен могућности релативне велике разлике између максималне и минималне температуре. Месечне амплитуде средњих температура (разлике између највиших и најнижих температура) крећу се до 32 степена, а амплитуде апсолутних температура достигну у току године и до 50 степени Целзијуса.
Релативна влажност ваздуха лети се креће између 50 и 55% и зими између 76 и 89%, али може бити и изван ових граница. Облачност је највећа зими, до 8/10 покривености неба, а најмања лети, између 3 и 4 десетине. У току године, дужина сунчевог сјаја креће се између 1900 и 2300 часова.
Јаки ветрови су у Доњој Јасеници ретки. Лети, с вечери, чешће дувају југоисточни ветрови који са шумадијских планина доносе освежење. Зими дувају претежно северац и кошава, али је ова последња далеко слабија у подручију Смедеревске Паланке, него у суседнм областима Подунавља и Поморавља, где представља преву напаст. Лети се јављају кратке, али доста јаке олује, које обично долазе са запада, југозапада и северозапада и често су праћене градом.