Грб Општине Смедереваска Паланка, је плод хералдичког промишљаоа и уметничке вештине нашег суграђанина Мише Младеновића.

Боје и симболи употребљени у грбу, пажљиво су одмерени, како би грб ваљано репрезентовао Општину и како би се на хералдички исправан и визуелно допадљив начин представило: ''историјско наслеђе места, географска обележја, вегетација и елементи настанка, опстанка и развоја''.

Грб Општине Смедереваска Паланка сачињавају штит, бедемска круна, држачи или чувари штита, мото и постамент.

Штит је подељен у пет пoља.

• Оснoвна бoја првoг дoминантнoг пoља је црвена, штo је сасвим у складу са најдревнијим српским хералдичким предањем, будући да је то била и доминантна боја по заступљености у нашој средњевековној хералдичој пракси. Осим тога, црвена боја има доминанто место и у државним симболима Србије. Главни елеменат, упошљен у овоме пољу штита, јесте бела црква (latinski – alba ecclesia) као симбол првог имена насеља које се налазило на простору данашње Паланке. Alba Ecclesia се први пут бележи у XI веку. Другом Василијевом повељом, издатом 1020. године одређено је да Београдску епархију сачињава пет градова, један од тих градова је и Бела Црква (садашња Паланка). Тако се зове све до краја XVI века када је добила име Паланка затим Велика Паланка па Хасан Пашина Паланка и на крају Смедеревска Паланка.
  1398. године Бела Црква припадала је војводи деспота Стефана Лазаревића, Новаку Белпцрквићу који је због побуне против кнеза С. Лазаревића кажњен смрћу и његово имање припада самом кнезу.

• У другом пољу упошљен је црвени лав, као елемент са грба, печата и кованог новца владарске куће Бранкпвића.
  Ђурађ Бранковић српски десппт (рођен 1377, владао 1427 – 1456), други син Вука Бранковића и Маре, ћерке кнеза Лазара. Носио је име по свецу (Ђорђу Кападокијском), као и његов унук Ђорђе Бранковић. После Стефанове смрти (19. јула 1427.), Ђурађ је постао српски деспот. Изгубивши Београд, он је подигао на Дунаву нову престоницу – Смедерево (због тога је назван Ђурађ Смедеревац). Bertrandon de la Brokier путописац и изасланик француског краља Филипа, 24. марта 1433. године стиже у наш крај и описује га овако: „ Пољски дворац, где је раски (српски) деспот уредио себи стан, јер је околина плодна, има у изобиљу шума и вода подесних за сваковрстан лов, нарочито са соколовима, што деспот највише воли. Одатле је надгледао градњу нове престонице Смедерева.“ Црвени лав придржава палисаде (колчеве) по којима насеље добија име Паланка. Путопис француског племића Луја де Е који је 1621. године пропутовао Србијом каже: „ ... постоји једно место окружено палисадама, које су облепљене прућем – то место називају Паланка.
  
  У трћем пољу представљена је стара камена ћуприја која је сазидана 1730. године, као најстарија грађевина у нашем граду која и дан данас постпји. По предању сазидана је од камена донетог са рушевина манастира кнеза Лазара на Видовој води – Водице.

• На четвртом пољу кривудавим линијама представљене су три реке које протичу кроз подручје општине Смедеревска Паланка, Јасеница (дуга 79 km), Кубршница (42 km) и Мали Луг (21,1 km).
  Регулацијом токова река и потока створена су три акумулациона језера: Кудреч, Пиносавско у Кусатку и Влашкодолско. Она су у пољу представљена црвеном рибом.
• Централно пето поље представља богатсво наше општине термалним и минералним водама. Извори су Кисељак, извор у Водицама и извор у Церовцу. Та три извора су у штиту представљени са три амфоре из којих истиче вода у једну посуду.
  Најважнији је извор минералне воде Кисељак, који су користили још стари Римљани, али се са сигурношћу може рећи да се овај извор експлоатише од 1719. године, о чему је писао Дриш, изасланик тадашње аустријске управе у Србији. Флаширање минералне воде са изворишта Кисељак датира од краја XIX века. Према подацима Марка Т. Лека кисела вода „Црвеног Крста“ била је изложена на „Балканском сајму“ у Лондону 22. априла 1907. године где је добила златну медаљу за квалитет (Марко Т. Леко, Лековите воде и климатска места Краљевине СХС, Београд 1922. год.). Према неким истраживањима, ова минерална вода је трећа по квалитету у Европи, превасходно захваљујући природном селену. Поред изворишта Кисељак постоје и извори минералне воде у Водицама и Церовцу. Посебно је значајан извор термоминералне воде чија је температура 45,1°C и која је изузетно лековита. Лековитост минералне воде утврђена је у Бечу 1834. године. Доктор Линдер Мајер 1851. године објављује публикацију о Паланачком Кисељаку.

Бедемска круна Више описанога штита је златна (у хералдици жута боја одговара злату) бедемска круна са три видљива мерлона, што одговара карактеру места према његовоме статусу и броју становника, а у складу са устаљеним стандардима наше месне хералдике.

Држачи штита су са обе стране стилизоване фигуре жене које држе мач и штит са грбом Србије. Осим што обезбеђује веома пријатни утисак симетричности, који је код грбова увек пожељан, избор женских фигура има и дубљи симболички значај. Фигура симболизује територијални интегритет и суверенитет, сигурност грађана Србије (мајка Србија). Наиме, фигура је стилизован бронзани кип са зграде владе Републике Србије који се такође налази и на новим документима грађана Србије, стилизовани су у погледу положаја саме фигуре који је у нашем случају мирољубив али приправан, мајчински брижан и поносит.

Постамент грба асоцира на богату вегетацију у рељеф нашег краја. Благо заталасани и брежуљкасти крајолик обрастао сочном травом... Преко постамента, а испод штита је развијен свитак за мото грба, на коме стоји прво име града за који се ради грб, исписан на латинскпм језику.

КОНЦЕПЦИЈА РЕШЕЊА ГРБА СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ
Основни концепт хералдичке композиције који је примењен у предложеном решењу заснива се на следећем:

Основни грб - Штит са хералдичком композицијом надвишен бедемском круном са три видљива мерлона.

Средњи грб - Штит основног грба надвишен бедемском круном са три видљива мерлона. Штит обавија венац начињен од грана јесењег храста са плодом испреплетених траком у бојама заставе Републике Србије.

Велики грб - Штит основног грба надвишен бедемском круном са три видљива мерлона. Са обе стране штита су фигуре држача. Постамент је благо брдовито тле, а у дну трака са натписом.

Застава (стег) - је правугаоног облика са односом страница 2:1. У централном делу основни штит са оквиром у којем се налазе 17 орнамената који представљају 17 села Општине Смедеревска Паланка.

БЛАЗОН ГРБА:
На црвеном пољу, бела црква, на белом пољу црвени лав придржава палисаде, на другом белом пољу три плаве валовите линије и три црвене рибе, на плавом пољу, жута ћуприја са испод исписаном годином подизања, у централном зелено-плавом пољу, три амфоре из којих истиче вода. Све надвишено златном бедемском круном са три видљива мерлона. Држачи су две женске фигуре са мачем и штитом на којем се препознаје грб Републике Србије. Постамент је благо брдовито тле.

 ПРАВНА РЕГУЛАТИВА

• Статут Општине смедеревска Паланка
• Одлука о Грбу и Стегу (Застави) Општине и насељеног места Смедеревска Паланка ("Међуопштински Службени лист" бр. 2 од 07. мај 2003. године)
• Одлука о употреби и заштити Грба и стега (Заставе) општине и места смедеревска Паланка ("Међуопштински Службени лист" бр. 2 од 07. мај 2003. године)