|
 Педесети дан после Васкрса Господа нашег Исуса Христа, десети дан после Спасовдана, наша Црква слави Духове или Свету Тројицу. На тај дан апостоли су се сви заједно окупили на једном месту. Одједном је настала хука са неба која је испунила кућу у којој су седели. Пламтећи језици испуњени Светим Духом поставили су се на сваког од њих. Сада су апостоли примили Светог Духа и постали су жива душа. Апостоли су тада почели да говоре другим језицима - како им је Дух Свети дао да говоре. Народ се туда окупљао и слушао како говоре њиховим језиком. Сви су се дивили и чудили говорећи: “Гле, зар нису сви ови сто говоре Галилејци?” На тај начин Господ је послао апостоле да проповедају веру хришћанску по целом свету. Тако се испуни оно сто је Исус својим ученицима пред одлазак на небо обећао.
Сила Светога духа одмах је почела да дејствује, јер је Петар ватреном речју придобио тога дана три хиљаде људи за Христову науку.
Силаском Светог Духа на апостоле завршено је оснивање цркве Христове или царства Божјег на земљи од Господа Исуса Христа. Од тога момента црква Христова је почела да живи пуним животом и да расте примањем к себи других душа. Тако да се овај празник сматра и рођенданом Цркве Христове.
У спомен овог важног и знаменитог догађаја, силаска Светог Духа на апостоле и у част Свете Тројице, Бога у три лица, а посебно у част Светог Духа, слави црква празник који се зове Педесетница, јер се слави у педесети дан после Пасхе - Ускрса, када су Јудеји славили своју Педесетницу. С тога овај празник има три назива: Тројице, Силазак Светог Духа на апостоле (Духови) и Педесетница.
Цела служба Педесетнице је веома свечана и узвишена у којој се песнички износи учење о Светом Духу. На сам дан Педесетнице на богослужењу се заједно са св. Литургијом одмах везује вечерње, које је посвећено Светом Духу и садржи мољење да се као на дан даровања Светога Духа апостолима у нама обнови благодат Св. Духа ради укрепљења у богоугодном животу. Ова мољења, због усрдности, узносе се уз клечање и плетење венаца.
Обичај је да се На овај празник у насе храмове и домове уноси свежа зелена трава и цвеће свакако по угледу на старозаветни јеврејски обичај о празнику "седмица", пошто је Дух Свети сишао на апостоле баш на овај јеврејски празник. Зеленило обнавља природу а Дух Свети обнавља душе наше као и целокупно бице.
После свете Литургије служи се Молитва, Призив Светом Духу, на којој се клечи и плету се венци од траве и цвећа. Ти венчићи се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид. Празник Свете Тројице увек се слави у недељу.
Молитва Светом Духу:
Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.
Догађај овог дана представља се на икони: скуп апостола, а међу њима и Света Дјева Марија Богородица, и над главама сваког по један пламичак као ватрени језик. Но, може се представити и у облику три путника, оних, кад се Бог са два анђела, код Маврискога храста, јавио праоцу Авраму.
Овај празник се доводи у везу са прехришћанским временима, док су Срби још били многобошци, и имали су празник жетве, радости и љубави, што се може закључити из обичаја "Краљице" из источне Србије. Десет девојака обуку се и оките лепо, па зађу од куће до куће, а међу њима је један краљ, једна краљица, један барјактар, а остале су дворкиње. Држећи јатагане обавијене пешкирима, играју и певају песме о женидби, удадби, просидби, срећном састанку, радости око деце…
|
.png)
Градска слава 
= Ad with Photo
