|
Повећање бројности светског становништва, уз истовремено нагло смањивање расположивих природних сировина и нагомилавање отпадних и загађујућих материја, претећи наговештавају настанак кризе наше животне средине.
Освајајући нове просторе човек их је у потпуности мењао и давао им други изглед. При томе је многе организме сузбијао и прогонио, док је друге гајио и подстицао раст њихових популација.
Утицаји и промене које је човек чинио у односу на околну средину биле су у првим етапама развоја човечанства мале и безначајне и углавном локалног значаја. У току каснијих етапа, оне постају све дубље и трајније, обухватајући касније и читав глобални екосистем – биосферу.
Уназад 20 – 30 година донете су бројне конвенције у области заштите животне околине, које се на одговарајући начин баве разним чиниоцима који утичу на квалитет животне средине и тиме на здравље човека. Посебан је акценат при томе на заштити ваздуха, воде и земљишта од загађивања, а с обзиром да тенденција све вецег загађења и уништења животне средине не јењава, донето је и неколико мултилатералних конвенција којима се животној околини пружа кривичноправна и грађанскоправна заштита, а такође и заштита од војних дејстава.
Околина Доње Јасенице је деценијама био немарно препуштана стихији, потпуно запуштена, а посебно у последњих десетак година. Стога је делом и преамбициозно очекивати да у кратком временском периоду постане потпуно чиста и уредна, лепа и атрактивна. То мора да постане процес, али са професионално одрађеним програмима имплементације, енергичним акцијама и делотворним решењем.
Чиста, еколошки здрава Доња Јасеница и не само она не зависи једино од јавних комуналних предузећа, вец су и грађани виталан, синхрони део овог програма. Не постоје толико супериорне и умешне комуналне службе у спровођењу чишцења града, уколико против себе имају неодговорно, апатично и несавесно грађанство. Грађани морају бити свесни да су и лично одговорни за чистоћу и уредност града. Паланка ће бити чиста тек кад грађани истински схвате да је то заједнички задатак. Према том циљу треба да се каналишу напори локалне самоуправе, јавних комуналних предузећа, других организација и свих грађана.
Депонија - дугогодишњи проблем Доње Јасенице и загађење ваздуха
Највећи проблем Доње Јасенице претставља депонија која се налази на путу за Малу Плану где се налазе велике количине депонованог материјала. Та депонија се раније налазила на путу који је водио према Рачи, и где је такође постојао велики проблем. Данас је веома тешко наћи простор који ће бити одговарајући и који ће задовољити прописе који су одређени за локацију једне депоније, а истовремено да то одговара и становницима тог краја. Треба избећи пре свега загађење подземних вода, а истовремено одредити локацију тако да загађење ваздуха што мање штетно утиче на грађанство, јер су највећи загађивачи ваздуха сумпор-диоксид, угљен-моноксид, оксиди азота фотохемиски оксиданти и угљоводоници, које је могуће све заједно наћи на једној депонији. Оно што је сада у овом моменту актуелно је проблем који је настао због измештања локације на садашње место тако да се у току лета у непосредној околини шире непријатни мириси, а сама депонија се не одржава, па и најслабији ветрови разносе варнице несагорелих материјала, а такође и разноразне најлоне, папире и остале лаке предмете.
Од свих животних организама најосетљивији су, у целини узев, биљни организми, те стога биљке и служе као главни показатељ дејства загађеног ваздуха. Први знаци ових дејстава на биљне организме испољавају се у виду разних морфолошких промена, промена боје или у изумирању појединих ткива услед поремећаја у биљним ћелијама.
Када су у питању депоније, то се постиже одабиром погодне локације која неће штетно утицати ни на загађење ваздуха, ни на подземне воде, ни на загађење земљишта у било ком погледу. А када су у питању фабрике потребно је вршити уграђивање филтера, изградња високих димњака, коришћење квалитетних горива и сировина који су мање штетни по околну животну средину.
Загађење земљишта - Човек својим активностима непрекидно смањује укупну површину земљишта. Ово се нарочито односи на пољопривредно земљиште које постаје све угроженије. Основне човекове активности којима човек највише угрожава тло, у првом реду односе се на подизање градова, изградњу индустријских комплекса и саобраћајница, и депоновање отпадног материјала.
Велике површине земљишта изложене су интензивном процесу ерозије, а она настаје као последица одговарајућих човекових активности (сече шума, разних грађевинских и хидротехничких захвата, итд.). Све веће коришћење хемијских средстава у пољопривреди (интензивно коришћење минералних ђубрива, разних средстава за заштиту биља, односно пестицида, депоновање чврстих отпадака, итд.) доводи до знатног загађења пољопривредног земљишта. Један од значајних фактора угрожавања, односно загађивања земљишта, претстављају отпадне воде, којима доспевају разне материје у земљиште. Све веће загађење ваздуха такође делује на погоршавање квалитета, и изазива веће загађење земљишта. Као последица интензивног процеса аерозагађивања, обично најпре страда вегетација, а потом и само зељиште.
Међу најзначајније загађујуће материје земљишта убрајају се сумпорни гасови, оксиди азота, олово, цинк, бакар, алдехиди и др. Појава киселих киша и сушење шума претставља озбиљну опасност за шумске и пољопривредне екосистеме и само земљиште.
Узроковано је читавим комплексом фактора, у првом реду разним врстама индустриског загађивања ваздуха, вода и земљишта. Посебну опасност за земљиште, нарочито у зони већих саобраћајница, претстављају и издувни гасови моторних возила, а посебно велики значај у загађивању земљишта имају и разне врсте индустријског отпада.
Загађење воде
Вода се у природи веома ретко налази у потпуно чистом стању. У њу током њеног природног кружења, доспевају гасови, разне минералне и радиоактивне материје, и разни микроорганизми. У хладној води се лакше растварају гасови, а у топлој чврсте материје. Протицањем површинске воде кроз земљиште, у њих доспевају различите материје које оне даље носе у море, а затим процесом кружења воде у природи те исте штетне материје се поново враћају на копно и врше много веће загађење. Иако мале по дужини свог тока и годишњем протицају, реке Доње Јасенице: Јасеница, Кубршница, Велики и Мали Луг и Ивак су веома загађене. Загађење се не врши баш у потпуности у Доњој Јасеници, већ га има у великој мери са територије Младеновца и Велике Плане. Та загађења су најчешће физичка и хемиска, а ретко биолошка.
Поред проблема загађења, када су воде у питању неизоставно треба поменути у велике штете које настају као резултат изливања река из својих корита што се веома често дешава, тако да бивају уништени сви пољопривредни усеви, земљиште бива загађено разноразним видовима штетних супстанци, а и општи изглед околине је далеко од оног који би се могао презентовати туристима. Тако је 2000. године, у летнем периоду као последица доготрајних пљускова дошло до изливања свих река на територији Доње Јасенице из својих корита, услед чега је читава регија имала велике материјалне штете. На срећу људских жртава није било, али је материјална штета била непроцењива. Може се рећи да човек у овом моменту није могао ништа да учини, али је ипак имало могућности да се ова непогода ублажи. То је могло да се учини прављењем већих пропуста на ћупријама јер се знало за овај проблем још од давнина, а осим тога исте се ствари дешавају и у пролеће због отапања снега. Тада све речице и потоци имају највећи протицај, који корито истих не може да прихвати. Ублажење поплаве се још могло постићи и чишћењем речних корита, тако да би вода имала много већу брзину а самим тим и протицај, што овде није био случај. Извесни радови по том питању су почели да се врше управо ове године, нарочито у кориту потока Ивак које је у највећој мери очишћено и прокрчено. У том циљу је изграђена брана на Кудречком потоку , које је заједно са Иваком претстављало и највећи проблем ове регије. Данас се иза бране Кудречког потока налази и истоимено језеро које лети служи за купање туриста, излете и различите спортске манифестације. (58)
Заштита Природе
Иако постоје велике локалне и регионалне разлике у погледу степена угрожености, по својој суштини сви ови проблеми су у основи глобални, односно планетарних су размера, стога их треба целовито и јединствено решавати јер су неодвојиви један од другог.
Заштита природе не сме да се схвати само као посебан и по себи довољан задатак. Када се говори о заштити природе, од примарног је значаја постојање разумног односа човека према околној средини, али исто тако постојање међузависности између заштите природе и рационалног коришћења природних богатстава. Савремена екологија заправо и претставља научну основу комплексне науке о очувању животне средине и рационалног коришћења природних богатстава, односно заштите природе. Такође треба имати у виду да појам заштите природе не обухвата само заштиту у ужем смислу, већ такође и обнову деградираних, као и унапређење постојећих екосистема. Заштита природе није значајна само као заштита једног од саставних делова биосфере и њених компонената, већ посебно и ради благостања човечанства у будућности. С обзиром на то треба имати у виду сложене проблеме заштите атмосфере, хидросфере и педосфере и понашати се у складу с њима.
У складу са свим овим до сада изнесеним, потребно је формирати неке системе који ће се бавити променама које се одвијају у животној средини, и који ће се бавити проблемима њиховог решавања. Такви систени се називају Мониторинг системи (системи праћења загађивања животне средине).
|
.png)
Живот у Паланци 
= Ad with Photo
